ZVIREK VESELJA - Flipbook - Page 48
Bijes je lagano ubrizgavao svoj otrov u pore moga srca. Postala
sam bezvoljna. Više mi nije bilo do izlazaka, razgovora ni druženja.
Bilo mi je važno kako mi izgleda kosa, koju majicu ću obući i koju
nijansu pudera trebam za prikrivanje svojih akni. Svakim danom
kosa je bila suša, majica kraća, a pudera u bočici sve manje. Bijes je
pojačao dozu. Dodao je još toksičnih sastojaka i uzeo veću špricu
za otrov. Ubrizgavao je sve više i sve jače. Pogodio je, ubrizgao je
otrov na pravo mjesto, u samo središte mog srca. Počele su svađe
s učiteljima. Svađe i prepirke zbog nenapisane domaće zadaće ili
zaboravljenog plakata bila su svakodnevica. Počelo je i spavanje
pod satovima zbog umora i neprospavanih noći. Zbog mog
ponašanja često su znale sijevnuti bilješke učitelja. Kod kuće je
mama čekala u niskom startu kao kobra koja se sprema na
smrtonosan napad. Promatra me svojim očima i počinje se
crveniti. Pretvara se u Bijesa, odijeva svoj plašt i krene s
prodikama. Ni ona me ne razumije, stalno se dere na mene i nikad
nije zadovoljna. Svaki dan je bio isti, peglanje kose, puder, škola,
svađa, svađa, svađa i opet svađa. Bijes je postao dio mene, stopili
smo se. Više to nisam bila ja. Jedne večeri mi je prekipjelo. Postalo
mi je mučno proživljavati iste stvari svaki dan. Ustala sam iz
kreveta, odjenula svoju crnu trenirku, uzela tatinu šiltericu i
krenula u potragu. Odlučila sam pronaći Bijesa. Odlučila sam mu
se osvetiti za sve neprospavane noći, sve svađe i prepirke i za sva
izgubljena prijateljstva. Potraga je trajala dugo, predugo. Bijesu
nije bilo ni traga ni glasa, a ja sam osjećala da je tu negdje, da me
promatra iz prikrajka i samo čeka priliku kada će me zaskočiti.
Odustala sam i predala se. Odlučila sam mu dati svoje nevino srce.
Krenula sam kući, a kad ono, pojavila se velika svjetlost preda
mnom. Pokazivala mi je put na veliku strmu planinu. Krenula sam
tamo, jer stara ja nikad ne bi odustala.
